Mnogi ribolovci znaju za ribolovnu tehniku pod nazivom “vertikalni džiging”, uz pomoć koje oni love grabljivce sa svojih brodova i čamaca. Međutim, mnoge finese (individualni pravci u džigingu) ostaju u sjenci. adriaticnature će pokušati da obuhvati i te nijanse, i da razgovara o svim mogućim metodama ribolova u okviru posebnog svijeta “vertikalnog džiginga”.
Slow Pitch Jigging (SPJ) se može prevesti kao džiging sa laganim zabacivanjem (varalice). Što se tiče detalja ribolovnog pravca Slow Pitch Jigging, riješili smo da razgovaramo sa majstorom ove metode ribolova, Luisom Ramosom iz Lisabona, Portugal, koji se trenutno nalazi u Angoli. On je član terenskog tima japanskog proizvođača štapova za spinning “Zenaq”.
(Luis Ramos sa golemom kirnjom, uhvaćenom zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Zdravo Luis! Hvala ti što si našao vrijeme za razgovor. Molim te, reci čitaocima adriaticnature nešto o sebi.
Zdravo! Hvala ti puno prijatelju za podršku i jako sam zahvalan što si mi se obratio. Biće mi zadovoljstvo da odgovorim na sva pitanja i tako pomognem SJP ljubiteljima.
I naravno svima veliki pozdrav!
Zovem se Luis Ramos i živim u Angoli. Bavim se testiranjem na terenu za proizvođača Zenaq, a takođe sam profesionalni ribolovac, koji koristi isključivo SPJ tehnike. Imao sam sreće da mogu ovo da radim u svojstvu redovnog posla sa punim radnim vremenom posljednjih 6 godina. Takođe, povremeno radim kao vodič za džiging ribolov.
(Gof, uhvaćen zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Vertikalni džiging je mnogostran. Reci mi, molim te, zašto preferiraš SPJ kada loviš ribe grabljivice?
Preferiram SPJ tehniku više nego tradicionalni SJ zato što daje mogućnost da se uhvati bilo koji grabljivac, bilo da nastanjuje dno ili bilo koji sloj vode, bez obzira na njegovu brzinu i na to gdje se hrane. Koncepcija SPJ sa svojom tehničkom brzinom, mi dozvoljava da uštedim vrijeme, brzo odredim potrebnu brzinu džiga, u skladu sa vrstom grabljivca i njegovom zonom za napad.
Bez obzira na to što je klasična SJ tehnika prilično efikasna što se tiče grabljivaca iz raznih vodenih slojeva, bitno je da posjedujete znanje vezano za sezone ili razlike u temperaturi vode, kada oni mogu postati letargični ili spori. Isto se dešava i sa grabljivcima sa vodenog dna, koji su po svojoj prirodi spori i treba im vremena za napad. Uz pomoć SPJ tehnike možemo da kontrolišemo i mijenjamo komplet opreme, u skladu sa vremenom, grabljivcem ili sezonom, i to je nešto što nije moguće raditi uz pomoć SJ.
(Crna kirnja (Mycteroperca bonaci) uhvaćena zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Da li je SPJ monotona prezentacija i igra varalica u vodi? Ili možda postoje različiti pristupi i vrste ove animacije?
A ustvari je baš suprotno. SPJ ribolovni pristup je upravo nešto što je promijenilo moje mišljenje o tome kako je drug ribolovac trebao da se bavi speed džigingom, jer su oni koristili stare i iste pokrete, i zbog toga imali još uvijek iste probleme u periodu kada je riba malo aktivna, kod različitih vrsta I uopšte kod različitih situacija.
Iako su I oblici džigova i mete bili dobri, fizički proces ribolova je bio jako težak zbog glomazne opreme, suprostavljanja žrtve u void i debelih konca PE#.
Uz pomoć SPJ sve se promijenilo i džiging se podigao na novi nivo. Sada imamo nove džiging pokrete i kombinacije, bilo da je to sopstveni pokret I pokret riba, ili da je pokret uz pomoć štapa i pomoću mašinice.
Između različitih tehnika – “pitch” varalicom uz pomoć mašinice, “pitch” sa dugim padom (long fall) ili “pitch” visokim zabacivanjem (high pitch), možemo odabrati najbolje pokrete i pristupe, bez obzira na vrstu grabljivca ili situaciju. Od najmanje do najveće, do sad nijesam sreo ribu, koju nijesu privukli SPJ džiging pokreti.
(Kovač (Zeus capensis), uhvaćen zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Koje karakteristike treba da imaju štapovi za pecanje i mašinice za ovu tehniku? Da li je moguće loviti na način SPJ uz pomoć opreme koju prosto imate pri ruci na čamcu?
Odgovor je jednostavan – da! To je moguće, ali rezultati nikada nijesu isti. SPJ štapovi i mašinice su dizajnirani i zamišljeni tako da savršeno odgovaraju ovoj tehnici i konceptu.
Ostalim štapovima fali senzibilnosti, lakoće, elastičnosti i čvrstine, koje SPJ štapovi imaju. Ovi štapovi su napravljeni da ti daju kontrolu, koja ti je potrebna nad džigom, i svijest o tome šta se dešava ispod vode dok pokušavaš da uhvatiš ribu.
Ista stvar je sa SPJ mašinicama. Nije slučajnost što su multiplikatorni mašinice izbor broj jedan za ljubitelje SPJ. Postoje mnoge specifične razlike između SPJ mašinica i spining mašinica, koje čine mašinice za SPJ superiornima. Na primjer, SPJ mašinica ima veći kapacitet konca pri manjim dimenzijama, polugu za kočenje ili povlačenje, veću obrtnu snagu i mogućnost da izvuku ribu bez korišćenja štapa za izvlačenje, zahvaljujući svom mehanizmu. Takođe, kontrola pada i potraga za odgovarajućom igrom za svakog grabljivca su mnogo lakši.
Ovo su samo neke od razlika među njima. Što se mene tiče, ono što je ispred svega je veza koju imam sa štapom i mašinicom, i koju imam u svojoj ruci. Mogu da osjetim sve informacije, koje moj džig šalje preko štapa i konca bez gledanja u njih. Kada zabacim, kada džig pada – mogu da osjetim kada riba grize. Kod mašinica za spinning, jednostavno nemate dovoljno informacija i kontrole za start. Ako razmislite o ovome, džig transmituje (šalje) skoro sve informacije koje su vam potrebne preko konca i štapa i dolaze do mašinice. Kao što rekoh, sve se svodi na kontrolisanje džiga… Ako možeš da kontrolišeš džig – kontrolisaćeš igru.
(Zebra tilefish, uhvaćen zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Postoji video na tvom YouTube kanalu, gdje ti ne radiš praktično ništa ni sa štapom, ni sa mašinicom. Šta se dešava ustvari u tom trenutku?
Na tom snimku sam objašnjavao tehniku, koju sam razvio i koju koristim kada ne dobijam nikakav signal od grabljivica. To postižem trudeći se da imitiram pokrete lignje, koristeći pri tom samo pokretanje broda i elastičnost štapa, bez drugih pokreta spiningom. Ponekad, za vrijeme ovakve spore igre, sitna riba-mamac biva uhvaćenja na džig i ja je koristim kao živi mamac, umjesto da je skinem (što bi drugi obično uradili), umjesto toga ja pokušavam da nju uhvatim trofejnu ribu.
(Gof, uhvaćen zahvaljujući tehnici SPJ. Video © Luis Ramos)
– Kako se odnosiš prema pitanju izbora varalica? Koje od njih smatraš najuspješnijim trenutno za SPJ? Koje težine koristiš obično i za koje dubine?
Što se mene tiče, ne postoji “sve u jedan” džig, zato što se igra stalno mijenja i moramo da joj se prilagođavamo. Moj idealan džig biram prema tri faktora. Prvo, ja testiram najbolji oblik i težinu džiga u skladu sa uslovima vode, znajući da sve može da se promijeni u bilo kom trenutku ili bilo kojoj dubini. Drugo, pokušavam da uskladim boju džiga sa bojom vode i onim što grabljivice jedu. I na kraju, veoma je važno pokušati da se usklade pokreti džiga u skladu sa karakterom grabljivice i njenim pokušajima u datom trenutku da uhvati metu.
(Hame (Argyrosomus coronus), uhvaćeni zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Šta nam možeš reći o assist (doatnim) udicama za metal džigove? Treba li na njih obraćati posebnu pažnju ili se može koristiti bilo koja koju imate?
Mislim da je oblik assist udice veoma bitan. Neki grabljivci koriste usta i zube za griženje, a neke koriste usisavanje za gutanje plijena. Neki grabljivci se hrane u vodenim površinama, a neke koriste dno da nađu hranu. Uz pomoć ovih informacija o grabljivcima, čime se hrane i gdje, možemo modifikovati naše pomoćne udice. Na primjer, postoje udice koje su dobro dizajnirane za hvatanje ribe, ali jako se lose pokažu kada je u pitanju dno. Druge su tanke, lake, ali lako se lome kada su pod pritiskom.
Kada dođe trenutak da birate pomoćne udice, jako je bitno da koristite one koje odgovaraju datom zadatku. Ako ih tražimo za one grabljivce, koji se hrane na dnu, vjerovatno će duple pomoćne udice imati manju vjerovatnoću da budu zaglavljene na dnu, a takođe su tanke i lake. Ako se grabljivci hrane koristeći usisavanje, dupla assist udica će biti prvo što će im ući usta, prije džiga.
Takođe, jako je bitno da prilagodite veličinu assist udice vašem džigu i grabljivcu kog lovite.
Nekada koristim i single assist udice na oba kraja džiga, umjesto duplih, koje su prilagođene specifičnim kostima usta ili zuba nekog grabljivca. Kada moram da zaštitim moj pomoćni konac od zuba ili kada moram da prođem predio usta i da postavim udicu na predio sa čvršćom košću. Nije uvijek 4 bolje od 2 i sve to zavisi od vrste grabljivca i strukture dna.
(Kirnja zubuša, uhvaćena zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– Da li je debljina PE konca i predveza važna u SPJ technici? Koje ti koristiš u tvojoj praksi?
Da, to je jako bitno. Nekada prosto zamjenom predveza ili vaše konca dolazite iz pozicije u kojoj nema trzanja u poziciju kada počinjete da hvatate ribu. Za mene izbor PE# konca ili predveza zavisi od uslova vode i terena. Ja volim fleksibilnost, tako da uvijek nosim sa sobom tri različita paka: od PE#1.5 do PE#3 konac i od 30lb do 60lb fluorcarbon leader, i to mi daje sigurnost da mogu odraditi bilo koji scenario. Obično počinjem svoj džiging dan sa PE#2.5 koncem i 35Lb ili 40LB fluorcarbon leader-om. Ali ako dođem na lice mjesta ujutru ili u sumrak i mogu da lociram ribu uz pomoć sonara, mijenjam opremu na PE#3 konac i 50LB predvez da povećam šanse. Ako počne da trza sa ovim kompletom, povećavam opremu do ulova ribe. Ali ako ne dođe do trzanja, vraćam se na prethodni PE#2.5 i 35lb predvez.
Uvijek imajte u vidu da nema smisla truditi se da ubijediš grabljivca da grize, ako onda nemaš šansu da ga izvučeš. Što si bolje pripremljen i svjestan – veće su ti šanse za ulov. Mislim da naša odluka vezano za izbor PE# konca i predveza treba da bude balans između vještina za borbu, vrste grabljivca i mjesta za ribolov.
(Gof, uhvaćen zahvaljujući tehnici SPJ. Video © Luis Ramos)
– Ribolovac je iznad površine vode, riba traži plijen duž dna ili u vodi. Šta treba da znate da bi mogli da uspostavite kontakt sa ribom i vezano za korišćenje varalica tokom SPJ?
Za mene je najvažnije znanje, koje razvijaš kroz iskustvo vezano za svakog grabljivca, kog ja recimo mogu da se sjetim, od početka do kraja. Uvijek kažem “ne treba ići u bitku, ako ne poznaješ tvog neprijatelja”. Zamisli da ne znaš gdje živi, čime se hrani, kakav tip terena preferira, koje temperature vode, da li se hrani ribom ili morskim plodovima, ili bar nešto vezano za sezonu parenja, kako možeš očekivati da ga uhvatiš? Izabrati džig i pokrete je najlakši dio. Postoji velika razlika između hvatanja jedne ribe, koje je rezultat slučajnosti, i toga da si taj koji zna gdje treba ići da bi se uhvatila ta riba.
(Gof i hama, uhvaćeni zahvaljujući tehnici SPJ. Video © Luis Ramos)
– Da li koristiš silikonske varalice, varalice koje imitiraju škampe, hobotnice i druge stanovnike mora, inchiku i kabura, itd? Ako je tako, koje mjesto oni zauzimaju u tvojim kutijama za opremu i da li su povezani SPJ tehnikom?
Tokom mog ribolovačkog života koristio sam silikonske, plastične i metalne varalice. Bilo sa obale ili sa broda, mogu reći sa sigurnošću da sam ih sve isprobao. Od svih ovih varalica mogu reći da ne mislim da su nešto naročito korisne sledeće: inchiku, kabura ili madai.
Po mom mišljenju imaju tehničkih nedostataka i previse su jednostavne za SPJ. Ja volim tehničke izazove, koji te tjeraju da razmišljaš svakog sekunda u toku ribolova i da imaš u vidu sve nijanse, vezane za SPJ. Svi mi znamo da ove nove tehnologije mogu dovesti do toga dakonap se riba uhvati, ali ja više volim da pecam koristeći “holistički” pristup procesu, i to je nešto što u čemu zaista uživam.
(Gof (Seriola rivoliana), uhvaćen zahvaljujući tehnici SPJ. Foto © Luis Ramos)
– SPJ podrazumijeva ribolov sa broda/čamca. Da li postoje neki posebni momenti, vezani za opremanje čamca, od kog će zavisiti kvalitet ribolova?
Sve se svodi na kontrolisanje našeg drifta da bi se ostalo u vertikalnom položaju cijelo vrijeme, bez obzira na more ili atmosferske uslove za vrijeme SPJ. Neki koriste jedra, razne vrste sidra ili motora, da bi kontrolisali drift. Što se mene tiče – nema ništa ravno motoru na brodu, iz dva razloga. Prvi – bez obzira na okolnosti 90% vremena ti loviš vertikalno i drugo – možeš koristiti brod da se boriš sa velikim grabljivcima, koji koriste struju da bi bi stavili pod veći pritisak na vaš konac i leader. Ostati 90% u vertikalnom položaju za vrijeme SPJ je imperativ za uspjeh u ovoj tehnici.
(Kirnja golema, uhvaćena zahvaljujući tehnici SPJ. Video © Luis Ramos)
– Koji komplet/e štapa + mašinice + konca + shock leader-a ti trenutno smatraš najboljim i koji si ti izabrao?
Po mom mišljenju ne postoji komplet koji može da ispuni sve uslove, iz prostog razloga što nam trebaju razne mašinice, štapovi, PE#, predvezi, oblici i težine džigova, za različite prilike, uslove na moru, kao što su struje, dubine, grabljivci ili sam teren. Ja lično smatram da je ovo jedan od najinteresantnijih momenata kod SPJ, da se razumije i nauči koji komplet treba koristiti u kojoj prilici. Ovo je jedna od prvih lekcija, koju usvajamo dok napredujemo u ovoj tehnici. Moramo imati više opcija, u suprotnom nećemo imati mogućnost da se suočimo sa mnogim situacijama.
Pored toga, postoje neke stvari, koje su može se reći odlučujuće, kao npr. karakteristike, koje SPJ mašinica treba da ima ili čak različiti tipovi akcije, koje SPJ štapovi treba da obavljaju.
Nevezano za ovo, izbor PE# konca ili predveza je lična stvar, zbog toga što zavisi od mjesta na koje ćete ići u ribolov i na kojoj kakvog grabljivca lovite, da li je sitan, krupan i posebno da li pecate na mekanom ili na veoma kamenitom dnu.
Na primjer, nikada neću koristiti PE#1.5 konac i 30LB predvez ako mi je jedini cilj da uhvatim grabljivca sa dna, kao što je velika kirnja na ekstremno kamenitom dnu. Znam iz iskustva da su, bez obzira na mnogobrojne udarce, moje šanse za ulovom veoma slabe ili gotovo nikakve. Kao i gotovo sve u životu, i ovo je pitanje balansa, u konkretnom slučaju između PE# konca i predveza, balansa u nijansama, izdržljivosti i svih drugih faktora iz prirode.
(Vertikalni džiging u SPJ stilu. Video © Luis Ramos)
– Štamožeš dapoželiš čitaocimaadriaticnature?
Najbolji “savjet” koji mogu da dam mojim drugovima SPJ ribolovcima, a posebno onima koji imaju svoj brod, je da izađu napolje i proučavaju prirodu, i sve im je tamo što treba da znaju vezano za pitanje šta živi ispod vode u njihovom kraju. Vi ne možete unaprijediti vašu SPJ tehniku, ako ne možete prvenstveno da nađete ribu. Znači, izučavajte prirodu i ona će vam pokazati kada i gdje možete da nađete grabljivice, koje tražite. Priroda nije mehanička stvar i nikada neće biti, ali ima mehanizme po kojima funkcioniše, tako da je vaš zadatak da je izučavate i nađete one mehanizme, koji će vam pomoći da postanete bolji ribolovac!