adriaticnature otvara rubriku handmade razgovorom sa majstorom za izradu metal džigova iz grada Evpatorija – Sergejem Rosteckim. Sergeja znaju vjerovatno ne samo ljibitelji spinninga sa Crnog mora, nego i većina ribolovaca, koje interesuje lov na morske grabljivice, zahvaljujući divnim metal jigovima koje pravi odavno, postepeno dopunjujući i šireći spektar modela. Stalni testovi mamaca u realnim uslovima Crnog mora, omogućavaju Sergeju da provjerava, dorađuje modele i ubjeđuje se u njihove visoke kvalitete u smislu funkcionalnosti.
Sergej sa velikim zadovoljstvom odgovara na pitanja čitalaca i potpisnika njegove lične stranice na „Facebook”i ne skriva ni od koga ništa što se tiče tehnike vođenja, izbora varalica i daje sve druge korisne informacije, koje pomažu čitaocima u njihovim budućim morskim ribolovnim avanturama. Nema sumnje da bi se metal džigovi Sergeja Rosteckog dopali i gabljivicama iz Jadranskog mora.
(Sergej Rostecki. Foto autora).
– Zdravo Sergej! Hvala što si pristao da pričaš o svojim mamcima na stranicama adriaticnature. Sigurni smo da će tvoji eksperimenti sa metal džigovima na Crnom moru i inventivan prilaz njihovoj izradi, zahvaljujući kom sad dobro poznaješ ovo pitanje, dati svima povod za razmišljanje, prilikom čitanja našeg razgovora. Za početak reci kako si upšte počeo da se baviš izradom metal džigova? -)
– Nijesam imao para za varalice-). I to je živa istina.
– A prije toga si nešto ručno radio?
– Da, uvijek.
– A zašto baš metal džigovi? Zato što su se pokazali kao najučinkovitiji mamci od svih koje si ranije koristio? Zašto ne silikonaci ili vobleri, na primjer?
– Ja sam baš i počinjao praveći voblere i „silikon“ -).
(Metal džigovi Sergeja Rosteckog. Foto © Sergej Rostecki)
– adriaticnature je na facebook vidio da si počeo da se baviš izradom metal džigova pošto si držao u rukama varalice japanske firme Xesta, konkretno After Burner Mini?
– Da. A takođe i metal džig isto japanske firme Shout! Jig Dangan.
– Jesu te te varalici iznenadili učinkovitošću? U odnosu na voblere i „silikon“?
– Iznenadili su me „kvalitetom“ trzanja ribe. Trzaji na metal su ljući.
– I, koliko sam ja shvatio, počeo si da praviš kopije modela, dok nijesi krenuo da smišljaš svoje?
– U principu da. A takođe je bila i gomila raznih eksperimenata sa ekserima, šiljcima za ražnjiće i drugim komadima gvožđa.
(Kopije od eksera. Foto © Sergej Rostecki)
– I kako su se pokazali ekseri i šiljci?
– I šiljci i ekseri funkcionišu. Na eksere se odlično peca iglica, šnjur se nije posebno pecala, i nije uopšte bila sezona te ribe, a kasnije nije bilo do eksera. I na komade šiljaka se pecaju. A njih čak ne treba ni zakrivljivati, on odlično funkcioniše i kada je prav.
– To je baš interesantno.
– Bio je ukupno jedan interesantan slučaj sa ekserom – prvi odlazak na pecanje. Društvo mi se prvo rugalo, a onda su prestali. -) Poslije prvih uhvaćenih iglica-).
(Ekser u akciji. Foto © Sergej Rostecki)
– Sad o oblicima. Prema kojim kriterijumima ih smišljaš? Koje osobine treba da ima metal džig, da bi zainteresovao ribe?
– Pa, kao prvo – treba bar da podsjeća na stvari koje jede. Kao drugo – zavisi za koji konkretno ribu ga praviš. Iglica, na primjer, voli brzu tehniku vođenja. Znači da mu široke varalice ne odgovaraju, iskakaće iz vode velikom brzinom. A kada je potrebna sporija varalica sa „finim“ osipanjem na pauzama, onda varalica mora da bude šira, sa ispupčenim bokom ili rebrima duž bokova. Znači – za različite tehnike vođenja trebaju različiti oblici.
(Metal jig “Stavridka (šnjurić)” u akciji. Foto © Sergej Rostecki)
– Koliko je važno da varalica grabljivicu podsjeća po boji na to što obično lovi? Ako pogledate paletu boja, koja postoji na tržištu metal džigova u Japanu, iznenadiće vas beskonačna količina varijanti.
– Primijetio sam samo jedno pravilo. U dane kada ne trza na prirodne boje – obično dobro trza na „fluorescentne“. I naravno suprotno. Znači, ako neće vrišteće boje – onda hoće prirodne. Sa čim je to povezano – ne znam. Ali, prozirnost vode, svijetlo, vrijeme dana – sa tim 100% nemaju veze. To ne umijem da objasnim – prosto sam to primijetio. Svak može da poeksperimentiše i donese neke svoje zaključke. Možda čak i sasvim suprotne -).
(Metal džig “Skumbrija (skuša)” i ulov. Foto © Sergej Rostecki)
– Interesantno zapažanje. A koliko je po tvom mišljenju važan pravilan izbor težine varalice? Jesu li se dešavale situacije kada si boju izabrao pravilno, a što se varalice tiče – (recimo) 12 gr težine i riba neće da grize, a 15 gr jedva čeka?
– Veoma često. Bio je jedan baš karakterističan primjer. Imao sam potpuno iste varalice od 12, 15 i 18 gr. Isto ofarbani, istog oblika. Samo je težina bila različita. Dubina lova do 4m. Znači, zubatica na metal džigove težine 12 gr uopšte nije reagovala. Na one od 15 gr je grizao osrednje. Metal džigove od 18 gr pri svakom bacanju. A još je riba bila u svim slojevima vode i blizu ponte, znači sve varalice su do nje dolazili. Ali eto najteži su davali najbolje rezultate. Što se tiče šnjurevi i iglice često je slična situacija, posebno što se iglica tiče. Neće 15 gr, ali aktivno grize 35 gr. I opet do njega dolaze svi metal džigovi, ali teži se brže kreću i njemu se to sviđa.
(Metal džig “Tjuljka” – ubica iglica. Foto © Sergej Rostecki)
– Koliko često koristiš u lovu „asist“ udice na metal džigovima? U kojim okolnostima ih koristiš, a u kojima ne?
– Stavljam ih skoro uvijek. Ipak, postoji jedno „ali“. Ako je od deset ulovljenih riba „asist“ udicu zagrizla samo jedna ili dvije, ili čak ni jedna – skidam ga sasvim. Dešava se da šnjur kategorično neće da zagrize varalicu sa „asist“, čim ga skineš – lov postaje bolji. A dešava se i suprotno – 90% ribe na „asist“. Tada skidam trokuku i lovim sa uživanjem, bez kačnja trokuke za predvez, bez ikakvih kombinovanja. Ali to se dešava mnogo rjeđe.
– Od kog proizvođača su trokuke i udice, kojima upotpunjuješ metal džigove?
– Bilo kog proizvođača. Samo da su oštri. A što se tiče udica – koristim one, koje su napravljene od debele žice. Odgovaraju čak i one za lov na krapa.
(Metal džig “Stavridka (šnjurić)” i mali šnjur. Foto © Sergej Rostecki)
– Po tvom mišljenju, kakve karakteristike treba da ima oprema ljubitelja varaličarenja, koji želi da koristi tvoje varalice?
– Pa, potrebne su mu kutije za varalice i najvažnije je da su velike! -) Ostalo je manje važno.
– Znači, što se tebe tiče, može se početi i lov metal džigovima, uz korišćenje opreme koja nam je već pod rukom?
– U većini slučajeva ne da je moguće, nego je neophodno. A ako se čovjeku iz nekog razloga ne svidi to? Zašto onda bacati novac na gluposti? Ja volim brze – oštre štapove, ali to je moj lični stav o priboru. A i brzi štapovi šnjura “spaljuju”. Svak treba da izabere šta mu se sviđa. Konac PE #0.6-0.8, predvez od fluorkarbona 0.2 – 0.26 mm – to je samo za sitno. Šnjur, iglica i tako dalje.
– Jesam li ja dobro razumio da ti trenutno praviš 6 vrsta metal džigova: “Skumbrija (skuša)”, “Hamsa (vrsta inćuna)”, “Тjuljka (vrsta papaline)”, “Anćous (inćun)”, “Stavridka (šnjurić)” i “Daljnobojka”?
– Da. Ostale za sad ne pravim iz tehničkih razloga.
(Metal džig “Tjuljka” i iglice. Photo © Sergej Rostecki)
– Znači planiraš da proširiš asortiman?
– Naravno. Sada pokušavam da napravim novi model, ali je majstor koji pravi oblike po mojoj narudžbi – zauzet. Moraću da čekam. Biće mala kopija šparide, ako budem pravio. “Šparida”- je u stvari skoro gotova. Ali ja sam tu blokirao, jer moram prvo da saznam težinu mamca za određenu dužinu, a majstor ga nije izračunao. Ako kasnije budem morao da smanjim model – smanjiće se i oči, a to već ne valja. Ukratko rečeno sve ide sporo, a htio bih da se završilo još juče! -)
– Reci par riječi o karakteristikama zabacivanjima metal džiga? Ima li nekih lukavstava vezanih za to?
– Poželjno je pri zabacivanju (oštro i brzo) mijenjati položaj kraja štapa. To jest ako zabacuješ s boka, na primjer, ili dolje, nebitno, a onda naprasno podižeš štap na gore i praviš dva tri trzanja sa pauzama. A poslije vodiš varalicu, kao na početku pecanja. I takve promjene igre praktikuješ nekolika puta prilikom jednog zabacivanja. Trzanje se povećava nekolika puta, gotovo uvijek! Trzanje se dešava uglavnom u trenutku nagle promjene pravca pokretanja varalice.
(Kombinacija metal džig + silikonac. Foto © Sergej Rostecki)
– Šta ti misliš o kombinaciji metal džiga i silikonaca?
– To pitanje je jedno od najčešćih u internet-debatama. Obično se vode sporovi povodom teorije da „metal džig+silikonac – nije stetski“, zato što metal džig u ovom slučaju prosto igra ulogu olova. Ja mislim da je to najčešće upravo tako. A to je jako lako provjeriti u procesu ribolova. Na primjer u sledećoj situaciji: šnjur dobro trza na metal jig, ojačan od pozadi jednom udicom na koju je stavljen silikonac. Ako hoćete da provjerite šta konkretno daje rezultat, dovoljno je da skinete silikonac i nastavite da lovite na metal džig. Ako isto tako trza – zašto onda uopšte vraćati silikonac? Ako ne trza, stavljamo silikonac na metal džig, zabacujemo i počinje da trza.
Dolazimo do zaključka da u datoj situaciji metal džig igra ulogu olova. Ipak, može da se desi da se zbog korišćenja tog dosta teškog „ušatog“ olova od recimo 8 gr, ulov pokvari. To će najprije biti vezano za to da kugla od 8 gr tone brže, nego planirani metal džig iste težine. Ali ako se govori o varalici težine, naprimjer, 3 gr – najvjerovatnije neće biti razlike u ulovu.
Ispričaću vam o još jednoj stvari, koju sam primijetio. Ako lovite šnjura samo na tzv. kašiku, težine od 2 do 7 gr, onda silikonac na običnoj udici popravlja ulov više puta. Na “golu” „kašiku“ loviti šnjura je teže. Iglica i sitna zubatica odlično napadaju varalice bez bilo kakvog „silikona“, ako ih dobacite do ribe. Ali baš sa “dobacivanjem” prilikom lova na „kašike“ upravo se i pojavljuju problemi.
– Da li često stavljaš ispred metal džiga sabike? I kada? I kako se mijenja ulov?
– Rijetko. Samo kada treba uloviti velikukoličinu ribe istovremeno. Ali „kvalitet“ ribe odmah opada. I uzbuđenje od ulova tu nije isti. Nema u njima zlobe, zbog koje i lovimo „gvožđe“!
Metal džig “Skumbrija (skuša)”. Pravi se u težinama 25 i 110 gr (Foto © Sergej Rostecki).
Metal džig “Hamsa”. Pravi se u težinama 21, 27, 35, 45 i 75 gr (Foto © Sergej Rostecki).
Metal džig “Tjuljka”. Pravi se u težinama 15 gr (Foto © Sergej Rostecki).
Metal džig “Anćous”. Pravi se u težinama 12 gr (Foto © Sergej Rostecki).
Metal džig “Stavridka (šnjurić)”. Pravi se u težinama 12, 18, 24 i 35 gr (Foto © Sergej Rostecki).
Metal džig “Daljnobojka”. Pravi se u težinama 24 i 33 gr (Foto © Sergej Rostecki).
„Asist“ udice Sergeja Rosteckog (Foto © Sergej Rostecki).
Metal džig i sabiki Sergeja Rosteckog (Foto © Sergej Rostecki).